U pamćenje duše su zakopani negativi filmova svakog događaja. Velikom preciznošću podsvest pamti sve što govorimo i šta činimo i zapamtila je sve ono što je pojedinac proživeo.
Svesnost dovodi tu negativnost u fokus, ali isto tako i nesvesnost u obliku planeta donosi nam sve ono šta smo radili u prošlim životima. Bez bilo kakvog bitnog razumevanja reinkarnacije, veliki će deo suvremenih psihologa pacijente koji pate od straha ili drugih fobija tretirati tako da uzroke traže samo u roditeljima iako ih puno puta nema na realnoj osnovi.
Nadanje da će povratkom u detinjstvo čoveka konačno uspeti osloboditi od fobije ili straha odnosno očekivanje da bi način života okamenjenih navika tokom dve ili tri inkarnacije jedan psihoterapeut mogao osloboditi s 200 tretmana tokom četiri godine zaista je suludo.
U podsvesnoj želji za boljim životom, neki pojedinci imaju moć da kompresiraju . Hronični problem u prethodnom životu nekoj osobi je možda trajao trideset ili četrdeset godina, a kada se ti događaji pokrenu u sadašnjem životu, tačnije u nekom životnom razdoblju od godine šireći, na taj način, emociju o tim događajima -da reakcija postaje potpuno izvan razmera psihološki sagledljivih aktivnosti u sadašnjem životu, psihoterapeut ostaje nemoćan i bez odgovora.
U isto vrijeme, akutne traume iz prošlih života imaju tendenciju da budu tako bolne u sećanju duše, da pojedinac u sadašnjem životu odlazi u sve krajnosti da bi izbegao područja i situacije za koje podsvesno zna da će pokrenuti one negativnost filmova ili događaja.
Izgleda logično da osoba koju je država opljačkala i posla u rat, te je izgubila život, sigurno nema dobro mišljenje o državi u ovom životu i traži će sve informacije, knjige i ljude koji će potvrđivati negativnost države.
Neku osobu koju je ostavio i time povredio partner, pri susretu s tom osobom u ovom životu može biti bešćutna prema njoj, a da uopše ne zna da ju je taj partner povredio u prošlom životu.
Stoga, ako vam se događaju neke situacije u ovom životu u kojima osećate vrlo jake emocije i ne možete ih kontrolirati i jače su od vas u svakom pogledu, razmislite šta vam ta situacija govori. Mogli biste otkriti neizmerno puno toga o sebi i toj osobi.
Nesreće i negativne događaje ne smemo shvatati olako, jedino kroz celinu, u preispitivanju sebe zašto smo izabrali iskustvo koje sada proživljavamo.
Ako sam nesrećno zaljubljen onda se isto tako treba pitati da li sam tu osobu odbacio u prošlom životu, koji je to obrazac koji sam izabrao i zašto mi je u ovom životu trebao baš taj obrazac da shvatim tu situaciju, a u čemu nam može pomoći i jyotish kroz sagledavanje karmičkih obrazaca i događaja.
Karma i nesvesno
Smisao jyotisha je otkriti mentalne obrtaje planeta u našem umu koji stvaraju lažnu sliku stvarnosti. Metalni obrtaji predstavljaju nesvesne sadržaje koji neprestano imaju upliv u naše poimanje stvarnosti. To je kao da gledamo stvarnost kroz čašu vode, odnosno mi ne možemo dobro videti stvarnost u kojoj živimo. Ti mentalni obrtaji su planete koje zovemo u psihologiji autonomni kompleksi. Ljudi u prošlosti nisu koristili toliko komplikovanu terminologiju kojom se mi danas služimo, već su koristili simbole, koji su uvek živi i objašnjavaju puno više od pojma. Stoga, je značenje planeta pre imalo veće značenje jer su ljudi shvatali planete simbolički ili živo, pošto racio stvara pometnju u pogledu na stvarnost tj. ograničava je. U ovom našem smislu planete su samo odraz karme, naših prošlih akcija.
Često se pitamo kako to izgleda u stvarnosti. Neko je ratoboran. Patanđali kaže da se radi o prošloživotnim iskustvima koja u ovom životu osobu teraju da aktualizira tu potrebu. Mnogi autori govore da je to ponovno stvaranje karme, odnosno svaka akcija stvara novu akciju i tako u nedogled, bilo da se radi o pozitivnim delima ili o negativnim. Zato je potrebna yoga kako se akcije ne bi taložile u podsvesnim spremnicima tzv. alaya. Ovde dolazimo do glavnog problema, odnosno kako se nešto može taložiti ako ne postoji mogućnost taloženja u koji se spremaju takva iskustva?
Patańđali se ne bavi toliko razlozima koliko je usmeren na uništavanje takvih spremnika i iskustava koja stvaraju patnju i pogrešno sagledavanje stvarnosti. Takvo vrhunsko iskustvo spaljivanja mentalnih obrtaja , Patańđali zove nirbidja samadhi, odnosno samadhi bez klica. Ono što nitko od autora ne objašnjava zašto smo uhvaćeni u tu nesvesnu struju ili planetarno delovanje koje gotovo automatski tera ljude da proživljavaju takva iskustva.
Ljudi u tim akcijama stvaraju novo astralno telo ili nesvesno iz kojeg se rađa novi život i tako osoba razvija mentalnu, emocionalnu i fizičku razinu postojanja. Jung tvrdi da se analizom snova može videti koliko je osoba napredovala u tom razvoju, odnosno koliko se oslobodila uticaja nesvesnog (klica ili planeta). Takođe, u jyotishu možemo utvrditi koliko je osoba osvestila sve tri razine postojanja. Međutim ono što se, kao i Prometeju, postavlja svima nama pitanje zašto nas niko nije pitao želimo li proživljavati takva iskustva? Ali ta iskustva deo su naše osobnosti i spomenuto nesvesno, odnosno planeti predstavljaju nas, naše delove osobnosti, a sam čin osveštavanja zovemo transformacija.
Kako god okrenemo, kažu tekstovi da se čovek ne treba pitati zašto smo postavljeni u takvu situaciju, već kako iz nje izaći.
Stoga, činjenica je da smo primorani na transformaciju, ali da bi skratili taj put potrebno je obaviti dijagnostiku, odnosno videti šta je potrebno učiniti sada kako bi smanjili patnju. Kroz povest, mnogi su pogrešno tumačili tu transformaciju, pa su tako bežali u askezu. Ashrami i samostani postali su domovi za mnoge koji su pobegli od života, gde se zaboravlja da ako smo mi mislima u svetovnom, onda je takvo povlačenje beg od problema. Tako često možemo pronaći ljude u ashramima i samostanima koji su zaista mentalno razvijeni, ali emocionalno pate od neuroze ili lagane depresije.
Stoga je bitno ispraviti povesnu nepravdu, gde se umetno pretpostavlja da je duhovni život samo u Crkvama i samostanima, a da svetovni život nema mnogo veze s duhovnošću.
Zbog toga se služimo jyotishem i njegovom dijagnostikom, odnosno njegovom mogućnosti da čovek shvati kako je biti vrtlar jednako duhovno kao i obavljanje svećeničkog poziva. U Indiji se to zove karma yoga, delovanje bez vezivanje za rezultate delovanja.
Izvor: Nikola Žuvela