Šta sve radi vaš astralni dvojnik – uzrok bolesti

Naši unutrašnji organi održavaju se u životu po principu razmene između ćelija. To je jedna ogromna radionica u kojoj rade milijarde zaposlenih ćelija koje sarađuju i daju jedna drugoj ono što im je potrebno, obavljajući prenos informacija, električnih impulsa i razne procese, da bi nam u konačnici prezentovale taj fizički oblik koji imamo.

Mi i naše ćelije smo jedno te isto… crpimo snagu iz istog izvora koji nas napaja energijom.

Mi smo isto tako jedna ćelija koja stvara odnos sa drugim osobama (ćelijama) i vrši razmenu energije u neprekidnom ciklusu života. Naše ćelije jesu kopija naše sveukupnosti – ličnosti, ponašanja, osećaja, mišljenja, temperamenta i karaktera. Sve je jedno. Kako se mi odnosimo prema sebi i drugima – tako će se i naše ćelije međusobno odnositi stvrajući kompoziciju koja će se zvati našim imenom.

Ovde se opet neminovno vraćamo na naše prve odnose koje smo formirali – odnos sa roditeljima i odnos između roditelja u trenutku začeća. Tu je sadržan energetski uzorak ponašanja naših ćelija.  Zatim na neke druge odnose u koje smo ušli na mnogo svesnijem nivou, na primer, odnos sa ljubavnim partnerom. Ako se mi ponašamo odsečeno od ostatka svijeta, usmereni isključivo na partnera i njegove potrebe, posesivno i bez ljubavi prema sebi, takav energetski model će preuzeti i naše ćelije.  Ako smo škrti, i naše ćelije će se ponašati škrto i skupljati razne otpadne materije, bez sposobnosti da ih otpuste.

Ćelije su vođene univerzalnom inteligencijom i na božanskom nivou to je zamišljeno kao savršen protok  energije. Mi smo svi prožeti  poljem univerzalne inteligencije koja se na individualnom nivou filtrira kroz naše elektromagnetsko polje, naša suptilnija tela koja imaju svoju frekvenciju (boju), tu su skladišta naše mentalne i emocionalne energije (inteligencije). Šta god je u njima zapisano, ćelije će se uskladiti sa tom frekvencijom i učiniti da se manifestuje u fizičkom telu. Naše fizičko telo ima svog dvojnika u eteričnom telu (astralni dvojnik) i svaki naš organ ima svog dvojnika.

Pre stvaranja fizičkog tela,  kroz prenatalni ciklus i začeće, projektuje se energetska matrica. Mi preuzimamo razna emocionalna i psihološka stanja svojih roditelja, bes, strahove, frustracije, nedostatak ljubavi i to doprinosi stvaranju slične energetske matrice koja izgleda kao svetlosni obrazac (mreža) u koji se kasnije “uliva” naša fizička manifestacija. Mi smo pre svega svetlosno, mentalno i emocionalno telo. Preuzimajući, dakle, od roditelja razne mentalne i emocionalne obrasce, mi iz potpuno nesvesnih sfera izranjamo u materijalni svijet i često se rađamo besni, bolesni. Zašto se dete rodi sa poremećenim vidom? Zato što nije želelo da vidi nešto što se dešavalo za vreme njegovog “stvaranja” ili boravka u majčinoj utrobi. Zašto su neka deca jako besna u najranijem detinjstvu, ponašaju se agresivno i histerično? Zato što su “pokupila” neispoljeni majčin bijes prema ocu.

Žene često od majke preuzimaju model potisnute agresije prema muškarcima i kasnije nikako ne mogu da uspostave normalne i zdrave odnose sa suprotnim polom.

Dobili smo nešto na što nismo nikako mogli uticati i ako nastavimo živeti nesvesno, ostaćemo sa nametnutim uverenjima do kraja života. To je život vezanosti, a ne slobode. Pre svega, nama se rođenjem nameće religija, no mi ne moramo nužno biti hrišćani ili muslimani, jer naša kasnija uverenja mogu znatno odstupati od toga, a društvo nam zbog toga vezuje snažan osjećaj krivice. Zamislimo onda pod kakvim pritiskom živi taj naš astralni dvojnik i kako se on s vremenom iskrivljuje.

Tako, u svim sferama života, dobivamo nametnuta pravila – da “moramo” završiti školu, moramo biti uzorni, vredni, poslušni, moramo sklopiti brak i dobiti potomstvo, moramo biti verni, monogamni, moramo sakrivati svoje strasti, želje, emocije i misli. Ne uspemo li na nekom od ovih polja – mi smo izopšteni od porodice i društva i imamo vlastitu sliku niže vrijednosti. Da, neko je rekao da ne vredimo, nismo dostojni ljubavi i mi smo u to čvrsto povjerovali.  Život se sastoji od ograničavajućih pravila i niko nam ne kaže da imamo pravo na potpunu slobodu. Jer, ljubav je nešto što se potvrđuje spolja, što se mora zaslužiti. Baš čudno, ali za nas jedino istinito. Ako nam drugi ne potvrde da vredimo, ako od njih ne dobijemo ljubav, jedino nam preostaje da se samouništimo.

Naš astralni dvojnik, naše svetlosno telo nam šalje takve informacije. Pitajmo se onda, kakve je boje taj naš brat blizanac i na kakvu je to on frekvenciju “upao” pa nam šapuće takve pogrešne stvari. To je prepisivački test na kome definitivno padamo, jer nam “zločesti” brat sve govori krivo i hrani nas “crnom hronikom” umjesto životnom energijom radosti.  Naše ćelije, dakle, uzimaju informacije “ja ne volim sebe” što nije istina; “ja verujem da čovjek s vremenom postaje bolestan, ružan i star”, što opet nije istina i još milion sličnih, negativnih uvjerenja i univerzalnih neistina u koje mi slepo verujemo. Kao što sam rekla, to je život vezanosti a ne slobode. U tom kontekstu, mi nesvesno biramo bolest kao produžetak vezanosti za neko od negativnih uverenja, jer mi uporno nastojimo da se to manifestuje i u fizičkoj pojavnosti, da postane vidljivo i opipljivo.  Kada smo, konačno, bolesni, mi možemo reći sebi: “Sada vidim koliko ne volim sebe, pretvorila sam to uvjerenje u svoju fizičku stvarnost. Ovo je moja kreacija, delo izraslo iz moje ne-ljubavi. Ono je tu da me podseća na ogromnu stvaralačku moć koju imam, ali dobra je vest da ljubav stvara mnogo lepša dela i lepšu stvarnost i da imam mogućnost da biram ljubav.”  Mi samo izvlačimo na površinu ono što je zapisano u astralnom telu, no to se opet univerzum pobrinuo da je tako jer nas time navodi da promenimo svoja uverenja i da odaberemo slobodu.

U suštini, sve polazi iz svjetlosnog tela gdje su sačuvani mentalni, psihološki i emotivni signali. Naše svetlostno telo često liči na deponiju smeća. Šta će naš krvotok povući iz takvog okruženja nego otrov. Srčani problemi su poremećaj blokiranih emocija. Ciste i tumori su posljedica sakupljanja, nemogućnost da otpustimo, pogledajmo kako izgleda tumor i znaćemo da postoji energetska matrica koja zapoveda telu da sakuplja i zadržava. Svaki deo tela (njegovo zdravstveno stanje) ima svoj mentalni ekvivalent koji je često matrica negativnih uverenja i sećanja.

U tome i jeste tajna zašto farmaceutski lekovi ne mogu izlečiti bolest. Naša antitela su prava vojska u organizmu  koja dobija naredbe iz komandnog štaba odnosno energetske matrice. Tek kada se deluje na komandno mesto (astralnog dvojnika), i promene naredbe, vojska će početi da se ponaša drugačije. Zapovedi li naše svetlosno telo da ćelije deluju sa ljubavlju, mi ćemo se regenerisati i podmladiti.

Zato, slobodno možemo reći da svaka bolest potiče od nedstatka ljubavi. Imunitet je zdravlje i on je dirigovan iz zapovednog centra, bez dobrog imuniteta, (pravilne zapovijesti) nema zdravlja. Što se tiče lečenja,  pre svega priroda – med i bilje – oni imaju “urođenu” zapovest ljubavi i zdravlja za razliku od farmaceutskih lekova koji imaju potpuno drugačiju energetsku matricu (novac na prvom mjestu). Međutim, naš organizam ima moć samoiscelenja i samo besplatan lek je pravi lijek. Sve što nam je potrebno nalazi se u nama!